Photo by Ana Essentiels on Unsplash

Da li vam se javljaju iritacije na koži nakon upotrebe dezodoransa, poput svraba, crvenila ili otoka? Da li želite da pronađete alternativno, prirodno rešenje koje će biti efikasno, a neće ugroziti vaše zdravlje, kao i životnu sredinu?

Zašto se znojimo?

Znojenje (perspiracija) je prirodan proces našeg tela. Ovaj proces predstavlja fiziološki odgovor organizma na vrućinu i pomaže nam da se ohladimo. Znojenje se obično javlja kada je temperatura okoline visoka. Precizna temperatura pri kojoj mozak šalje signal znojnim žlezdama varira u zavisnosti od faktora poput individualne osetljivosti na toplotu, nivoa aktivnosti i vlažnost vazduha. Međutim, uopšteno govoreći, većina ljudi počinje da se znoji kada temperatura okoline pređe 25-30 °C. Mehanizam održavanja normalne telesne temperature predstavlja isparavanje znoja sa površine kože, čime dolazi do prenosa toplote u sistemu telo-okolina.

Postoje dva glavna tipa znojnih žlezda – ekrine i apokrine. Ekrine znojne žlezde su jednostavne cevaste strukture rasprostranjene po čitavoj koži, s najvećim koncentracijama na dlanovima, tabanima, čelu i pazuhu. One proizvode veći deo znoja i pomažu u regulaciji telesne temperature, posebno tokom fizičke aktivnosti ili pri visokim temperaturama okoline. Apokrine znojne žlezde se nalaze u maljavim delovima kože, poput pazuha i genitalne regije. Ove žlezde postaju aktivne na početku puberteta. Njihov znoj, iako inicijalno bez mirisa, postaje podložan stvaranju neprijatnog mirisa kada bakterije na koži reaguju s njim. Enzimi koje proizvode bakterije Corinebacterium, Staphilococcus i Propionibacterium igraju veliku ulogu u stvaranju neprijatnih mirisa.

Razlika između dezodoransa i antiperspiranta

Dezodoransi i antiperspiranti su proizvodi koji se koriste za kontrolu neprijatnih mirisa i vlage u predelu pazuha. Ovi proizvodi se razlikuju u svojim funkcijama, načinu delovanja i
sastavu.

Glavna funkcija dezodoransa je neutralizacija neprijatnih mirisa usled znojenja. Oni obično sadrže antimikrobne sastojke koji se bore protiv bakterija koje uzrokuju neprijatne mirise, kao i supstance koji prikrivaju neprijatne mirise. Dakle, ne sprečavaju znojenje, već samo prikrivaju ili eliminišu neprijatne mirise koji nastaju usled aktivnosti bakterija na koži.

Antiperspiranti smanjuju vlažnost ispod pazuha. Njihovi aktivni sastojci, uglavnom soli aluminijuma, privremeno zatvaraju znojne kanale i tako smanjuju znojenje. Dakle, sprečavaju ili smanjuju fizičko izlučivanje znoja na tretiranim područjima. Osim soli aluminijuma, antiperspiranti sadrže parabene i ftalate. Parabeni se obično koriste kao konzervansi, a ftalati pomažu u lakšem nanošenju proizvoda.

Na današnjem tržištu se uglavnom nalaze proizvodi koji kombinuju funkcije dezodoransa i antiperspiranata.

Da li soli aluminijuma predstavljaju rizik po zdravlje korisnika?

Naučnici već dugo izražavaju zabrinutost u vezi sa bezbednošću aluminijuma (Al) zato što je prisutan u našem okruženju. Aluminijum se nalazi u mnogim kozmetičkim proizvodima kao što su antiperspiranti, ruževi i kreme za sunčanje.

Aluminijum-hlorohidrat je aktivni sastojak antiperspiranata i predstavlja glavni način dospevanja aluminijuma u naše telo, kao i potencijalni negativni efekat na zdravlje. Studija in vitro (u laboratorijskim uslovima) je pokazala da aluminijum iz antiperspiranta može biti apsorbovan kroz kožu.

Pregledna studija ispitivala je povezanost između rizika od raka dojke i korišćenja antiperspiranata i nije otkrila direktnu vezu. Naučnici smatraju da su neophodna nova istraživanja kako bi ispitali ovu kontraverznu asocijaciju.

Međutim, godinu dana ranije izašla je studija koja ističe da je potencijalna toksičnost aluminijuma jasno dokazana, a da nedavna istraživanja ubedljivo tvrde da bi aluminijum mogao biti uključen u procese koji dovode do raka. Dalje tvrde da nedavna istraživanja na ćelijama podržavaju hipotezu da se ovaj metal može nakupljati u mlečnoj žlezdi i selektivno mešati sa biološkim svojstvima ćelija dojke, čime podstiče niz promena koje podsećaju na rane faze maligne transformacije.

Osim toga, nekoliko studija sugeriše da prisustvo aluminijuma u dojkama može uticati na metastatski proces. Kao rezultat toga, imajući u vidu da je toksičnost aluminijuma široko
prepoznata i da nije fiziološki (prirodni) sastojak u ljudskim tkivima, smanjenje koncentracije ovog metala u antiperspirantima je urgentno.

Pronaći i dokazati direktnu vezi između nastajanja ove podmukle bolesti i svakodnevne izloženosti neorganskim jedinjenjima aluminijuma predstavlja veliki naučni izazov. Pojedini tvrde da je bezbedno koristiti kozmetičke proizvode jer sadrže ova jedinjenja u vrlo malim koncentracijama. Međutim, kumulativni efekat ne sme se zanemariti. Naime, utvrđeno je da se ovaj metal može apsorbovati kroz kožu i akumulirati u našem telu na mestima na kojima se prirodno ne nalazi. Najviša izloženost aluminijumom na dnevnom nivou upravo predstavlja svakodnevna upotreba antiperspiranata.

Takođe, aluminijum jon (Al3+) može ući u nervni sistem transportom preko krvno-moždane barijere. Još jedna kontraverzna veza koju naučnici godinama ispituju je veza između
nastajanja Alchajmerove bolesti i izloženosti aluminijumom.

Studije su utvrdile prisustvo povišenih koncentracija aluminijuma u mozgu osoba obolelih od Alchajmerove bolesti, kao i u slučaju nekih manje rasprostranjenih neuroloških
poremećaja, poput Parkinsonove bolesti. Primena helata za uklanjanje aluminijuma pokazala se izuzetno korisnom kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću.

Jedna pregledna studija ukazuje da je poreklo većine neuroloških poremećaja povezanih sa starenjem obično nepoznato, ali budući da se uglavnom ne radi o genetskom uzroku, njihov razvoj verovatno pokreću nepoznati faktori u okolini. Postoji sve više i doslednih dokaza koji ukazuju na aluminijum kao jedan od značajnih uticaja na ubrzavanje procesa starenja mozga.

Parabeni, da li su bezbedni?

Konzervansi (sastojci koji sprečavaju rast mikroorganizama) se koriste kako bi se produžio rok trajanja različitih namirnica, kozmetičkih i farmaceutskih proizvoda. Parabeni su
sintetička hemijska jedinjenja i najpopularniji konzervansi koji se koriste u pomenutim proizvodima širom sveta. Parabeni se lako apsorbuju u ljudskom telu i važno razmatrati
njihovu zdravstvenu bezbednost.

Kroz brojna naučna istraživanja utvrđeno je da parabeni ometaju normalno funkcionisanje prirodnih endokrinih hormona. Endokrini sistem je kompleksna struktura unutrašnjih
organa koji su sposobni za proizvodnju hormona. Hormoni su signalni molekuli koji se prenose cirkulacionim sistemom do određenih destinacija. Pravilno funkcionisanje endokrinog sistema je ključno za održavanje homeostaze u ljudskom telu.

Ekspertni panel za bezbednost sastojaka u kozmetičkim proizvodima ocenio je bezbednost 21 parabena kao konzervansa u kozmetičkim proizvodima. Svi ovi sastojci se navode kao konzervansi u kozmetici izuzev 5 koji su korišćeni zbog mirisa.

Panel je pregledao relevantne podatke koji se odnose na bezbednost ovih sastojaka pod prijavljenim uslovima upotrebe u kozmetičkim formulacijama i zaključio da su 20 od 21
parabena uključenih u ovaj izveštaj bezbedni u kozmetici u trenutnim praksama upotrebe i koncentracijama opisanih u ovoj bezbednosnoj proceni kada ukupna suma parabena u bilo kojoj datoj formulaciji ne prelazi 0,8%. Međutim, kulmulativni efekat, ponovo, ne sme biti zanemaren!

Prednosti upotrebe dezodoransa na prirodnoj bazi

Upotreba prirodnih dezodoransa ne samo da pruža korisnicima blage i efikasne alternative, već i doprinosi zdravlju i očuvanju životne sredine. Kao što smo prethodno naglasili,
tradicionalni antiperspiranti često sadrže hemikalije poput parabena, aluminijuma i drugih sintetičkih supstanci koje se mogu apsorbovati kroz kožu. Ove hemikalije su povezane sa zdravstvenim rizicima, uključujući moguće veze sa hormonskim disbalansom i rizikom od određenih oboljenja.

Aluminijum, na primer, često se koristi u antiperspirantima kako bi zaustavio znojenje blokirajući znojne žlezde. Međutim, istraživanja su pokazala da dugotrajna izloženost
aluminijumu može biti povezana sa zdravstvenim problemima, uključujući i neurološke bolesti. Parabeni, koji se koriste kao konzervansi, mogu oponašati estrogene hormone i
dovesti do hormonskog disbalansa.

Osim toga, njegova upotreba u ovim proizvodima može imati potencijalno štetan uticaj na životnu sredinu. Jedinjenja aluminijuma mogu putem komunalnih voda dospeti u vodene ekosisteme, što može imati negativne efekte na ekosistem i organizme koji žive u vodi. Takođe, aluminijum se može akumulirati u zemljištu, posledica je narušavanje plodnosti i kvaliteta zemljišta. Dakle, aluminijum može da zagađuje zemljište i vodu, a ove promene mogu imati kaskadne efekte na čitave ekosisteme, uključujući biljke, životinje i ljude.

S obzirom na ove potencijalne ekološke rizike, potrošači mogu razmotriti prelazak na kozmetičke proizvode koji ne sadrže aluminijum ili birati proizvode sa održivijom ambalažom kako bi smanjili negativan uticaj na životnu sredinu.

Dezodoransi napravljeni od prirodnih jedinjenja, s druge strane, često koriste sastojke poput kokosovog ulja, shea putera i esencijalnih ulja. Ovi sastojci ne samo da pružaju efikasnu kontrolu mirisa, već i hrane i neguju kožu bez izlaganja potencijalno štetnim hemikalijama.

Fresh Deo Stick je efikasan u sprečavanju neprijatnih mirisa, proizveden od prirodnih sastojaka, bezbedan za zdravlje korisnika i životnu sredinu, kao i za novčanik s obzirom da traje duže od konvencionalnih proizvoda iste namene.

Ovaj proizvod ne sprečava prirodni proces znojenja, već deluje tako što uništava bakterije koje uzrokuju neprijatne mirise. Sastav proizvoda je jedinstven na tržištu, a ključni sastojak, kokosovo ulje, ima važnu ulogu u hidrataciji, ishrani, umirenju kože, i pruža snažnu barijeru protiv infekcija.

Q4you, proizvođač Fresh Deo Stick-a, posvetio se obezbeđivanju potpune čistoće i bezbednosti proizvoda. Ovaj proizvod ne sadrži potencijalno štetne hemikalije koje se često koriste u klasičnim dezodoransima i antiperspirantima. Ova inovativna formula omogućava normalno znojenje, poštujući prirodnu funkciju organizma da eliminiše toksine i štetne materije kroz kožu.